Историјат клуба
Давне 1945. године, док се рат још увек водио на Сремском фронту, основано је Спортско друштво Црвена звезда. У тек основаном спортском колективу пливачка радничка екипа је ентузијастично покренула иницијативу за оснивањем пливачког клуба. Главни покретачи оснивања нове секције били су Душан Ђукић и Ђорђе Паљић, први председник фудбалског клуба Црвена звезда.
У таквим условима клуб је успео да опстане три године, да би након тога његова активност скоро потпуно замрла. Идеја и жеља су опстале, те је једанаест година касније, 1959. године, уследило поновно конституисање. Од те 1959. године до данас клуб има своју традицију и учествује на такмичењима, осваја медаље и сваке године радо прима нове чланове жељне знања, вештина и спорстког духа.
Сл.1.0 Северин Бијелић
Наши најистакнутији пливачи били су Северин Бијелић, врхунски пливач и пионир ватерпола у Београду, као и Миша Станојев, државна репрезентативка која је 400м слободним стилом пливала испод шест минута. Прву генерацију изврсних пливача наследили су Миша Младеновић, Зоран Дракулић, Чедомир Златић, Ђорђе Костић, Стеван Никић. Ново време испуњено бројним успесима најавила је титула првака Југославије коју је Звезди донео Слободан Зорић 1960. године. Касније, почетком седамдесетих, из Звездиног окриља “изронили” су најперспективнији пливачи земље, те је наш тим постао првак у земљи. У клубу су са младима радили изврсни стручњаци попут Атине Бојаџи и Славка Његована, а једно време је у клубу радила и олимпијска шампионка Ђурђа Бједов. У периоду од 1973. и 1978. године, Звезда је доминирала у југословенском пливању, и у периоду од шест година освојила је две екипне титуле првака и један куп државе. У том периоду посебно су се истицали пливачи, браћа Предраг и Ненад Милош, пливачи који се сврставају у ред најбољих у целој Југославији. Одличне резултате и рекорде постизали су тада још и Жарко Митровић, Дубравка Бијелић, Соња Караџић, Золтан Апро и многи други, а у наредним Звездиним генерацијама трофејима се посебно истакла Ана Кошута.
Сл.1.2 Жарко Митровић
Године 1989. из Партизана у клуб прелазе Младен Капор, Тибор Резмањ и Ђерђ Цабафи, а исте године првенству државе звездини пливачи освајају највише медаља – чак седам златних, четири сребрне и две бронзане. Тада је Младен Капор ушао у историју пливања као први Југословен који је 100м слободним стилом испливао за мање од 50 секунди (49,66). Одличне резултате забележили су и Тибор Резмањ, Ђерђ Цабафи и Милош Јакшић, а на такмичењима те године успешну каријеру најавиле су Драгана Матовић и Корина Богдановић. Након само пола године Капор, Резмањ и Цабафи постали су репрезентативци и најбољи пливачи Југославије.
Сл.1.2 Младен Капор, Александар Манић, Тибор Резман, Ђерђ
Цабафи, Драгана Матовић, Биљана Лазаревић, Александра Илић
Сл.1.1 Жарко Митровић
Још од браће Милош Звездин пливачки клуб није имао тако успешну екипу. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година адекватни услови за тренинг и даље нису постојали, међутим спотски ентузијасти нису се предавали. Нове генерације су стасавале, а младе звезде Срђан Филиповић, Предраг Стојадиновић, Горан Радошевић и Драгана Матовић победама на појединачним првенствима поново доводе клуб на државни врх. Екипна шампионска титула освојена је 1992. године, по трећи пут. Тренерски кадар је тада био комплетиран и то је доносило успехе. Њега су чинили Александар Шканата и Татјана Кнежевић, професионални тренери Маја Иванишевић и Антон Мирковић, те легендарни учитељи највећих асова југословенског пливања какви су били Ђурђица Бједов, Ненад и Предраг Милош и Жарко Митровић. Они су тада тренирали младе наде попут Маје Грозданић, Драгана Манојловића, Весне Дамјановић, Тамаре и Ирене Лучић, Биљане Стајић, Миодрага Васића, Бранислава Божића, Марка Мијушковића, Горана Радошевића, Предрага Стојадиновића, Ђорђа Филиповића, Александара Чомића и Срђана Филиповића.
Сл.1.3 Предраг Стојадиновић
Сл.1.4 Горан Радошевић
Сл.1.5 Срђан Филиповић
Сл.1.6 Драгана Матовић
Приближавао се јубилеј клуба – 50 година од постојања, сезоне 1995./1996. пливачи освајају прегршт титула на појединачним државним првенствима. Неколицина њих, Ђорђе Филиповић, Маја Грозданић и Александар Чомић, завредила је и учешће у репрезентацији на првенству Европе за јуниоре. Маја Грозданић је тада представљала земљу и на Олимпијади. Велики број наших пливача освајало је медаље на Балканијадама, а учествовали су и на Медитеранским играма, као и разним другим међународним пливачким митинзима. На Светском купу 1997. године представљала нас је управо Маја Грозданић.
Сл.1.7 Ђорђе Филиповић
Сл.1.8 Маја Грозданић
Сл.1.9 Сестре Матовић
Крајем деведесетих стање на домаћој пливачкој сцени није било завидно, али су наши пливачи остваривали велике и запажене успехе у иностранству. Два Звездина члана, Игор Рашула и његов тренер Срђан Филиповић кренула су на Европско пионирско пливачко првенство у граду Тренто у Италији које се одржавало између 26. и 28. марта 1999. године. Након прве ноћи бомбардовања престонице, 24. марта, Рашула и Филиповић успели су да преко Будимпеште и Беча стигну до Италије. На базену “Мадона бјанка”, где је било преко 16 учесника из европских земаља, дочекала их је овација више хиљада присутних у дворани. Уз помоћ господина Болоњана, менаџера клуба “Рари Нантес”, наши представници искористили су прилику да обавесте италијанску и светску јавност о бесомучном разарању наше земље. Италијанске новине објавиле су њихово саопштење, а организациони одбор Европског првенства уручио је нашој екипи почасну златну медаљу, којом је изражена велика захвалност и признање за учешће и храброст.
Почетком двехиљадитих година Гордана Горанић била је узданица која је беленжила запажене резултате, а онда се 2004. године појавила Милица Остојић и почела да обара рекорде, најпре пионирске, а затим кадетске и јуниорске.
Сл.2.0 Пливачки клуб деведесетих
У периоду од 2004. до 2011. године, главни базен клуба се реновирао те нису постојали адекватни услови за тренинге. У таквом стању клуб је свакако опстајао дуги низ година. Током 2010. године тренинзи су се одржавали на “Старом ДИФ”-у, да би се 2011. пливачки клуба вратили у СЦ “25 мај”.